Visita il San Siro

Official Name: Stadio Giuseppe Meazza
Inauguration: 19 September 1926
First match: AC Milan-Inter 3-6
Renovations: 1955 & 1990
Capacity: 85,700 seats 
VIP seats: 5,200 seats 
Press seats: 200 seats
Turnstiles: 51
Pitch dimensions: 105*68m
Floodlights: 3,600 lux 
Address: Via Piccolomini 5, 20151 Milan

Glavna stvar zbog koje sam dosao u Milano bila je poseta "San Siru". Da sam dosao par dana pre mogao sam i gledati utakmicu Intera protiv Lecea, al jebiga. Kad sam se smestio i odlozio stvari, krenuh da ga nadjem. Stadion se nalazi nekih 6 kilometara od centra grada, ali kako je to evropska metropola, postoji metro kojim se moze stici veoma brzo. Po ulasku u isti pitah coveka kako do "San Sira" i posle odgovora "Lotto station" sidjoh da sacekam prevoz. Posto nisam imao priliku da se nesto mnogo puta vozim metroom, tri cetiri stanice (sto je oko 3-4 kilometra) pre one trazene moradoh da izadjem jer metro krenu u kontra pravcu. Al sta je tu je. Izadjoh u neki manje naseljen deo grada i nastavih peske. Posle duge setnje a stadiona nidje na vidiku, pitah nekog coveka kako i sta i on mi rece da uzmem bus broj 49 cini mi se koji ide blizu stadiona. Tako nekako naklempah do u blizinu pa kroz neke zgrade konacno stigoh do finalnog mi odredista. E sad, ne znam kuda da udjem, pa krenuh da obilazim stadion prolazeci kroz neki uzani prolaz sa istoka, s jedne strane stadion sa druge hipodrom gde slikah ovaj grafit, verovatno nacinjen od strane Interovih fanova: 

Nemam pojma sta ovo znaci a ne zna ni Google translate tako da jebiga. Uglavnom, ni na samom stadionu ni po gradu se ne oseca neki rivalitet i nema nekakvih navijackih prepucavanja kao na primer kod nas izuzev par ovakvih grafita. Kad sam izasao iz tog prolaza naleteh na dva lika, tamnijeg tena koji me pitase kuda da udju na stadion. Posto sam im objasnio da ni ja nem pojma zajedno krenusmo da nadjemo i tu se i upoznasmo, jedan je iz Jordana, jedan iz Egipta ali to nije ni bitno. Uglavnom, za posetioce stadion je otvoren negde cini mi se od 10-17h i na kapiji broj 14 ulazi se u muzej kao i na turu po stadionu. Tura plus muzej kostaju 12.5 eura i sva trojica izabrasmo to. Objasnise nam kako da udjemo u muzej a tamo nam devojka na ulazu saopsti da je ona vodic i da tura krece za nekih 10-ak minuta, da razgledamo muzej pa ce nas ona zvati da krenemo. Muzej je zajednicki, sto je jos jedan pokazatelj da ovo rivalstvo nije krvnicko i sastoji se iz raznih dresova najpoznatijih igraca, trofeja koji su osvojili i slika Intera i Milana. Meni je najomiljeniji deo definitivno Liverpulov dres Robbija Fowlera sa finala LS 2007. koje je Liverpul izgubio od Milana: 

Sve u svemu, lep muzej koji prilicno govori o velikoj istoriji ova dva velika kluba. Kada nas je devojka pozvala, okupila se tu manja grupica ljudi, i ona je pocela da prica o stadionu, kako i kuda idemo i gde se sve sme proci a gde ne. Drugi i treci nivo stadiona su zabranjeni. Kako smo izasli do samog stadiona, razocarenje je bilo to sto se bas taj dan menjala trava i ruo sa buldozerom je prekopavao teren pa je to malo pokvarilo ugodjaj, al dobro. Na pet metara i manje od terena, on se cini mnogo mnogo mali i celokupan stadion koji prima jako puno ljudi mi deluje jedno 3 puta manji od npr. beogradske "Marakane". Posle price koja je cija strana, koje stolice su za fanove Milana a koje Intera, pocesmo da vilenimo po stadionu, penjuci se do Moratijeve i Berluskonijeve loze, koje lice na sedista u nasim vozovima, cak su stolice oko njih gore, i iscjepane, i ni na sta ne lice. Ali jebe se Silviju za stolice. 

E onda nas je povela u svlacionice. Dodjosmo do tunela kroz koji izlaze igraci i posle price kako je Milanova vaka a Interova vaka, udjosmo u svlacionice. Interova svlacionica je kao obicna svlacionica u seoskim klubovima sirom Srbije, samo sto ima PVC klupe, LCD televizor i nalepnice. Uglavnom, Milanova je posebna. Ima fotelju za svakog igraca, i monitor iznad svake, a vodic cak zna i ko gde sedi, iako to nigde ne pise, posto navija za Milan. Ja sam seo u neciju fotelju, al nisam zapamtio cija je. 

Tu se jos nalaze i pres centar, koji se okrece u zavisnosti koji tim daje izjave i velika vip sala za rucavanje itd. posle nekog meca. Cena je oko 500 eura, a ja sam uzeo nekoliko razglednica koje su se nalazile tu. Tu se i zavrsava nasa tura i posle jos malo kratke price krecemo ka izlazu. Zahvalila nam se na paznji i objasnila gde se nalazi prodavnica navijackih stvari. Pre nego sto sam usao u istu, popeh se u WC verovatno namenjen fanovima Intera s'obzirom na boju, i posto bejah sam izvadih hemijsku iz torbe i zategoh tekst.

Mogu samo da zamislim kako bi bilo u Srbiji da Zvezda i Partizan na nekom stadionu imaju zajednicki sop. S jedne strane Interove stvari a sa druge Milanove. Ja se nadjoh na sredini i kupih u limenci travu sa stadiona, za 9.90 €. Pozdravih se sa prijateljima i krenuh sa stadiona.

Туђом заслугом у старту ослабљени

     Као активиста једне политичке странке у Србији, али пре свега као млад човек жељан промена набоље, жељан изласка из кризе у којој се налазимо, нашао сам се пре неки дан на локалној пијаци са циљем да,колико је то могуће, народу презентујем програм који је, верујем, најисправнији и који нас може повести путем избављења.

       Оно што је фасцинантно, и што ме је и натерало да напишем овај текст, јесте понашање приличног броја људи, које је дефинитивно последица свега што се у последњих двадесет и више година дешавало овој земљи од стране разноразних људи, заједнички подведених под једно име, које код великог процента "обичних" грађана изазива опште гађење, под име политичари. Та реч је постала синоним за лопов, гад, отимач и још много погрднијих израза у нашем народу. А како и не би? Стојим на улици и у руци држим програм, делећи га уз најлепше: "Добар дан, изволите." Они који су у старту провалили о чему се ради понашају се као да сам најгнуснији примерак људске врсте и да им потурам у руке твора, они који,деси се, пруже руку и узму примерак обично се окрену па ме опет погледају као да сам дошао да стрељам народ. Што је горе, ни реч не прозборе. Прогунђају некад нешто, дал лопови дал шта друго, и то је то. 

         На том обичном примеру, у овом малом граду, на локалној пијаци, јасно се види улога малтене свих политичара у овом периоду до сада, који не само што су овој држави затворили пут опоравка већ су до те мере изградили статус у народу, да би онај исти човек који ме је гледао са гађењем исто то урадио и да у руци држим најбољи могући програм који ће лично њему да донесе невероватан профит.

      Једноставно, дошли смо до тога да и прави људи, који овој земљи заиста мисле и желе добро, не могу у правој мери успети у свом циљу јер народ,велика већина, огорчен досадашњим резултатима, губи веру и наду у бољи живот.

Делија момак!

Спот који смо снимили у августу ове године у Косјерићу. Делија момак је Немања Гајић, Синан сам ја,Богдан Јоксимовић, кум је Предраг Ракић, десетак људи је Дејан Спасојевић Матори и други је Милош Адидас Марковић. Спот је најгледанији видео снимак из нашег града вероватно икада и јако смо поносни на ту чињеницу.

Нова дела из децембра!

Аматерски покушаји сликања уљем на платну. Прва слика је копија једног феноменалног дела које сам нашао на интернету.

фото сешн!

Фото сешн у Косјерићу и на брду Град, 20. новембар 2011. године. Модел Страхиња Кес :)

Пројекција филма "Оne night in may"

У недељу, 18.12.2011. са почетком у 21.00 часова у кафе бару "Бреза" одржаће се пројекција филма "One night in may" коју је направила SKY телевизија. Овај документарац посвећен је феноменалном финалу Лиге Шампиона 2005. године када је Ливерпул у драматичном мечу савладао Милана на пенале. 

Постати и бити "фудбалерчић" у Србији

          Да би постао фудбалерчић, прво мораш да се родиш, и то са границом интелигенције до просечан. Други услов је да ти је ћале исфрустрирани полууспешни радник, евентуално привредник који је спреман да од малена форсира свог сина и не бира средства како би овај изградио успешну фудбалску каријеру од које ће и он одломити свој део колача.

           Период постајања и остајања фудбалерчић поделићемо на неколико делова.

         Први део је упознавање са фудбалском лоптом и генералним појмом "фудбал" у којем ти ћале приликом сваке шетње потура лопту под ноге иако ти она долази до струка и притом ти форсира леву ногу надајући се да си левоног јер је фудбал у дефициту са таквим играчима. Твој најчешћи аутфит биће разни фудбалски дресови и у твом клиначком скромном вокабулару имена познатих фудбалера заузимаће значајан проценат. Е сад, ако си баш застранио, а ниси, фудбал ће те полако заинтересовати. Полако ћеш са друговима у вртићу и испред зграде пикати лопте и постајати све вештији са истом.

    Други део твог развитка у фудбалерчића представља период када те твој ћале ( негде паралелно са уписом у основну школу), у зависности од посвећености твога вероватно малог града фудбалу, уписује у локални фудбалски клуб код тренера њему доброг ортака. Постајеш један од главних ликова у друштву, јер си капитен свог одељења, изводиш пенале кад играте на одморима а и играш фудбал у клубу. Притом си капитен, за шта се твој ћале побринуо захваљујући супер односима са тренером. Веома си заволео фудбал. У овом периоду, у новије време у коме живимо, за клинце попут тебе одржавају се разне селективне утакмице, на нивоу региона, па онда разне чике менаџери проберу најбоље, па ако ти се посрећи ето тебе у неком великом клубу. То је главни циљ твог ћала. Тако једном седате у кола и идете на селективну утакмицу, тренер, тата и ти. Имаш трему, како ћеш играти, а ова двојица те охрабрују и говоре ти да даш све од себе. Тата има и план Б, а то је коверта спремна да припомогне тим чикама да одаберу баш тебе ако их баш и не обориш са ногу својом игром. Али то тебе не занима и још си мали да се у то разумеш. Селекција је завршена и идете кући.

     Трећи део ове приче представља период у коме, задовољни твојом игром или ковертом твога тате, а понекад те две ствари иду заједно, одређени људи позивају те у неки од великих клубова далеко од твог малог града. То је период у коме остављаш друштво, маму, тату, брата, сестру, рођаке и одлазиш, највише татином вољом, али си и ти убеђен у исто, да направиш важне кораке у својој фудбалској каријери. У овом периоду се твој живот фудбалерчића највише и најбрже развија. После недеља и месеци суза, почињеш да се адаптираш на нови живот. Школа ти постаје споредна активност, у којој се осећаш кул јер играш фудбал за познат клуб, а твоје превасходно интересовање су тренинзи и тренинзи. Тата је ту да те прати на утакмицама, у ком год делу земље играо, а твоје друштво су дечаци твојих година, скупљени са истим циљевима, који живе заједно са тобом и ваша интересовања су малтене иста. 

      Четврти део је период када си већ упознао велики град, што се тиче превоза на пример. Знаш где ти је стадион, где је школа, место за ручавање и где живиш. У овом периоду када си већ мало порастао, почињу и први изласци а на теби се већ примећују знаци живота једног фудбалерчића. Никуда из куће не излазиш без једно пола тубе гела на глави. Имаш колекцију од једно 3-4 пара копија ер макс патика које редовно чистиш и везујеш им пертле на "кул". Носиш НАЈК треше јер још увек немаш пара за оригинал одела, али се у твојим аутфитима примећују копије познатих креатора, али то ти није толико битно. Важан део целе приче је минђушица у увету, по могућству плејбој зец. Почињеш да излазиш по клубовима мувајући младе девојчице које си претходно упознао на фејсбуку, а иначе поседујеш и знање из области четовања, па си веома у тренду што тиче ударања смајлића, енглеских израза и додатака разних слова нашим речима. Најјачи си баја кад дођеш у родни град па изађеш у провод, јер наручујеш флаше разних вискија и бахатиш се. Такође, бројаница је једна од главних обележја твог аутфита за град. У школи ти 8 од 9 јединица поправља тренер, а ту једну из музичког поправљаш сам. Што се тиче фудбалске стране, и даље си при истом клубу, али како долази време када треба да одлуче да ли ћеш прећи у први тим или бити послат негде на "каљење", постајеш свестан да ти се смеши нека провинција слична твојој родној.

        Пети део ове приче представље период у којем си послат у неки од клубова за "каљење", једва си завршио средњу школу и примаш симболичну плату у клубу за који играш. Ипак си задовољан, јер што не би био, имаш довољно да играш кладионицу која је у међувремену постала битан део твог живота и да седиш у кафићу по цео дан пијући Еспресо са шлагом и кибицујући младе рибице. Да једеш и спаваш ти је обезбеђено, супер ти је. Твоји се кући сатреше радећи да би ти слали паре које ти прокоцкаш и попијеш. Са фудбалске стране си огорчен, јер схваташ да све иде преко везе и осим ако ниси екстра таленат, а ниси, мале су ти шансе за успех.

          Шести део је период када се због повреде, или чешће јер ниси у првом плану код тренера, а у великом клубу из којег си дошао чине све да те се отарасе, враћаш у родни град, пристајеш за симболичну платицу да играш за локални клуб и опет си на маминој кухињи. Ту, исфрустриран својим статусом, продајеш саиграчима и ортацима у кладионици приче о томе како све иде преко везе, како си овде дошао чисто док ти менаџер не нађе нешто за "преко". А то "преко" је такође један од битнијих израза у животу сваког фудбалерчића, а представља обећану инострану земљу у којој су паре у фудбалу далеко веће и фудбалски живот је бољи. Твој једини приход је неколко хиљада динара из клуба и добици на кладионици. Ћале пизди, јер види да се грдно сјебао. То видиш и ти. Познате фудбалере називаш надимцима непознатим јавности, јер си са свима њима играо, и многи од њих ти шатро шаљу дојаве на клаџи. Ако је неки познати фудбалер из твог града, када дође обавезно излазите заједно и ти знаш све о њему. 

       Седми део ове приче преставља период када свестан да од живота фудбалерчића нема много вајде уписујеш неку вишу, или мода факултет не би ли се запослио негде, или почињеш да радиш на грађевини. Уколико си случајно уграбио прилику током каријере да и одеш преко, ситну лову коју си уштекао, или коју ти је чале уштекао улажете у отварање неког локалног кафића, у који ти некада сврати понеки фудбалер, делилац твоје судбине или пак неки који је успео више, и разни познаваоци фудбалских прилика у земљи. Постало ти је безвезе да се облачиш као до сада и временом постајеш озбиљнији човек.