петак, 16. децембар 2011.

Постати и бити "фудбалерчић" у Србији


          Да би постао фудбалерчић, прво мораш да се родиш, и то са границом интелигенције до просечан. Други услов је да ти је ћале исфрустрирани полууспешни радник, евентуално привредник који је спреман да од малена форсира свог сина и не бира средства како би овај изградио успешну фудбалску каријеру од које ће и он одломити свој део колача.
           Период постајања и остајања фудбалерчић поделићемо на неколико делова.
         Први део је упознавање са фудбалском лоптом и генералним појмом "фудбал" у којем ти ћале приликом сваке шетње потура лопту под ноге иако ти она долази до струка и притом ти форсира леву ногу надајући се да си левоног јер је фудбал у дефициту са таквим играчима. Твој најчешћи аутфит биће разни фудбалски дресови и у твом клиначком скромном вокабулару имена познатих фудбалера заузимаће значајан проценат. Е сад, ако си баш застранио, а ниси, фудбал ће те полако заинтересовати. Полако ћеш са друговима у вртићу и испред зграде пикати лопте и постајати све вештији са истом.
    Други део твог развитка у фудбалерчића представља период када те твој ћале ( негде паралелно са уписом у основну школу), у зависности од посвећености твога вероватно малог града фудбалу, уписује у локални фудбалски клуб код тренера њему доброг ортака. Постајеш један од главних ликова у друштву, јер си капитен свог одељења, изводиш пенале кад играте на одморима а и играш фудбал у клубу. Притом си капитен, за шта се твој ћале побринуо захваљујући супер односима са тренером. Веома си заволео фудбал. У овом периоду, у новије време у коме живимо, за клинце попут тебе одржавају се разне селективне утакмице, на нивоу региона, па онда разне чике менаџери проберу најбоље, па ако ти се посрећи ето тебе у неком великом клубу. То је главни циљ твог ћала. Тако једном седате у кола и идете на селективну утакмицу, тренер, тата и ти. Имаш трему, како ћеш играти, а ова двојица те охрабрују и говоре ти да даш све од себе. Тата има и план Б, а то је коверта спремна да припомогне тим чикама да одаберу баш тебе ако их баш и не обориш са ногу својом игром. Али то тебе не занима и још си мали да се у то разумеш. Селекција је завршена и идете кући.
     Трећи део ове приче представља период у коме, задовољни твојом игром или ковертом твога тате, а понекад те две ствари иду заједно, одређени људи позивају те у неки од великих клубова далеко од твог малог града. То је период у коме остављаш друштво, маму, тату, брата, сестру, рођаке и одлазиш, највише татином вољом, али си и ти убеђен у исто, да направиш важне кораке у својој фудбалској каријери. У овом периоду се твој живот фудбалерчића највише и најбрже развија. После недеља и месеци суза, почињеш да се адаптираш на нови живот. Школа ти постаје споредна активност, у којој се осећаш кул јер играш фудбал за познат клуб, а твоје превасходно интересовање су тренинзи и тренинзи. Тата је ту да те прати на утакмицама, у ком год делу земље играо, а твоје друштво су дечаци твојих година, скупљени са истим циљевима, који живе заједно са тобом и ваша интересовања су малтене иста. 
      Четврти део је период када си већ упознао велики град, што се тиче превоза на пример. Знаш где ти је стадион, где је школа, место за ручавање и где живиш. У овом периоду када си већ мало порастао, почињу и први изласци а на теби се већ примећују знаци живота једног фудбалерчића. Никуда из куће не излазиш без једно пола тубе гела на глави. Имаш колекцију од једно 3-4 пара копија ер макс патика које редовно чистиш и везујеш им пертле на "кул". Носиш НАЈК треше јер још увек немаш пара за оригинал одела, али се у твојим аутфитима примећују копије познатих креатора, али то ти није толико битно. Важан део целе приче је минђушица у увету, по могућству плејбој зец. Почињеш да излазиш по клубовима мувајући младе девојчице које си претходно упознао на фејсбуку, а иначе поседујеш и знање из области четовања, па си веома у тренду што тиче ударања смајлића, енглеских израза и додатака разних слова нашим речима. Најјачи си баја кад дођеш у родни град па изађеш у провод, јер наручујеш флаше разних вискија и бахатиш се. Такође, бројаница је једна од главних обележја твог аутфита за град. У школи ти 8 од 9 јединица поправља тренер, а ту једну из музичког поправљаш сам. Што се тиче фудбалске стране, и даље си при истом клубу, али како долази време када треба да одлуче да ли ћеш прећи у први тим или бити послат негде на "каљење", постајеш свестан да ти се смеши нека провинција слична твојој родној.
        Пети део ове приче представље период у којем си послат у неки од клубова за "каљење", једва си завршио средњу школу и примаш симболичну плату у клубу за који играш. Ипак си задовољан, јер што не би био, имаш довољно да играш кладионицу која је у међувремену постала битан део твог живота и да седиш у кафићу по цео дан пијући Еспресо са шлагом и кибицујући младе рибице. Да једеш и спаваш ти је обезбеђено, супер ти је. Твоји се кући сатреше радећи да би ти слали паре које ти прокоцкаш и попијеш. Са фудбалске стране си огорчен, јер схваташ да све иде преко везе и осим ако ниси екстра таленат, а ниси, мале су ти шансе за успех.
          Шести део је период када се због повреде, или чешће јер ниси у првом плану код тренера, а у великом клубу из којег си дошао чине све да те се отарасе, враћаш у родни град, пристајеш за симболичну платицу да играш за локални клуб и опет си на маминој кухињи. Ту, исфрустриран својим статусом, продајеш саиграчима и ортацима у кладионици приче о томе како све иде преко везе, како си овде дошао чисто док ти менаџер не нађе нешто за "преко". А то "преко" је такође један од битнијих израза у животу сваког фудбалерчића, а представља обећану инострану земљу у којој су паре у фудбалу далеко веће и фудбалски живот је бољи. Твој једини приход је неколко хиљада динара из клуба и добици на кладионици. Ћале пизди, јер види да се грдно сјебао. То видиш и ти. Познате фудбалере називаш надимцима непознатим јавности, јер си са свима њима играо, и многи од њих ти шатро шаљу дојаве на клаџи. Ако је неки познати фудбалер из твог града, када дође обавезно излазите заједно и ти знаш све о њему. 
       Седми део ове приче преставља период када свестан да од живота фудбалерчића нема много вајде уписујеш неку вишу, или мода факултет не би ли се запослио негде, или почињеш да радиш на грађевини. Уколико си случајно уграбио прилику током каријере да и одеш преко, ситну лову коју си уштекао, или коју ти је чале уштекао улажете у отварање неког локалног кафића, у који ти некада сврати понеки фудбалер, делилац твоје судбине или пак неки који је успео више, и разни познаваоци фудбалских прилика у земљи. Постало ти је безвезе да се облачиш као до сада и временом постајеш озбиљнији човек.


Нема коментара:

Постави коментар