Хладан туш

Постоје људи који размишљају, људи који не размишљају и људи који не размишљају о томе што говоре.
„Данас не може поштено да се живи и зато ћу, чим ми се укаже прилика, да крадем. Зашто би 'они' били паметнији од мене.“
 Дакле, да резимирамо: рођен си, као и ја, у доба најгоре кризе, хиперинфлације, санкција и ко зна чега још невидљивог и неопипљивог и сада си у тренутку у којем ти је навршених двадесет година. Управо се враћаш са шалтера одакле си подигао крваво стечени динар багеристе површинског копа. Враћаш се у колима која ти нису пала са неба пред кућу, већ си издвојио једну годину детињства, најраније младости и ускочио у први канал у којем је било места.
Да те питам сад као друг, ма као пријатељ, као неко са ким си похађао први разред основне школе, као неко ко се потрудио да га запамтиш, расекавши ти лице клиском на рекреативној настави на једној од стрмих падина Таре, те сада већ давне '99, као неко уз кога си трчао натраг кући сваки пут када би се над градом огласиле сирене за ваздушну опасност - неколико десетина хиљада динара не задовољава твој апетит?
Човече, ти ме нервираш. Тераш ме да размишљам, а то је, да ти објасним, веома заморно, поготову са оваквим поетско-боемским начином живота. Тераш ме да размишљам што си ти толико паметнији од мене. Не постоји цифра толико примамљива, која би ме ставила у исти кош са људима укаљане части и навела ме да радим ствари којима доказујем да нисам ништа бољи, нити другачији од њих. Не постоји цифра толико сочна, за коју бих могао прекопати места на којима су до скоро биле наше и куће наших пријатеља, као и куће пријатеља наших пријатеља. Места на којима су се одиграле тужне, срећне и оне мало мање тужне и срећне ствари. Први осмех, прва изговорена реч, први корак, први кец из математике, прва петица, први пољубац! И одједанпут, у тренутку говора ми постаје јасно да ја нисам онај за ког сам себе сматрао, да нисам оно што сам мислио да јесам, да нисам од оних других људи, који не размишљају. Тада ми је било јасно да сам, као и он, један од оних који не размишљају о ономе што говоре.
Ма наравно да бих радио све од горе наведеног, наравно да бих се латио свега што сам замерао другим људима, јер такав смо народ и тако ће нам бити докле год будемо могли да окривљујемо друге за своју немоћ да се одупремо.
Кроз историју су се јављали људи, властела, Срби под Османском влашћу који су мухамединцима замерали и хареме и то што су били „лаки на сечиву“, да би касније исти ти људи, властела, испољили црте својих тлачитеља.
Тада сам се сетио својих родитеља и запитао се како би они именовали то што ја не умем, јер сам човек од једне књиге: као преживљавање, живот или иживљавање?

Рођен лош

Цане каже да је могао да буде добар син, али не зна сад шта би с тим. Уместо тога, рођен је лош да би рекао, бејби, дај ми још.

Био сам сумњичав и распитао се по крају какав сам то ја. Рекли су да нисам лош, јер немам на кога лош да будем.

У предвечерњим сатима сам на радију чуо ову култну песму култне групе култних деведесетих и запитао се да ли верујем Цану или мислим својом главом? 

Можда би у неку руку било боље када би на овај свет долазили генетски предодређени лоши људи. Макар би се знало шта ти ко мисли и жели пред спавање. Пре него су моја и многе генерације пре и после ње угледале светлост дана, много се зла, кажу,  посејало овим просторима, а и шире.

  Мајка каже да сам добар, девојка се слаже са мајком, а ја ни са једном ни са другом. 

Постоје лоше васпитани, односно неваспитани и погрешно васпитани. Васпитани не постоје.

Смешно је како људи могу да помисле да бити добар значи бити васпитан.

Не треба ми нико да ме научи како треба уступити место старијима у превозу, јер се сам организам буни и негодује када види слабо, оронуло тело како  се попут листа покушава одржати на грани у току олује. Ја сам препознао тренутак и знам шта треба учинити, што говори о мојој и доброти других људи око мене који су у себи водили исти монолог, али не устајем, као ни било ко други, што сведочи о општем погрешном васпитању. Зашто бих ја устао једној баби, која је живела много боље у тренутку када је и сама имала година колико ја сада, кад она није марила за последице које ће такав стил живота имати на њену и децу других људи, као и децу деце њене вољене деце? Задуженост по глави становника је у овом тренутку је близу 900 евра, подсећају нас путем медија.

Онај ко устане баби у аутобусу није васпитан и нико ме неће убедити у то, јер ће се тај исти окренути око себе, не би ли видео којим очима га сада путници гледају и да ли се слажу или се слажу са поступком. Лажне фаце фарисејске, уз коментар пиша ми се усраћу се.

Преко дана су ми откључана врата, јер се не плашим за свој живот, а у току ноћи закључана, јер се плашим за свој крваво стечени капитал. Све су ратове Срби добили, а сва примирја изгубили и ништа се битније неће променити у скорије време ни са жутима, ни са плавима, ни са црвенима, ако их још има. Нема васпитаних људи и нико ме у то неће убедити.

Сићи ће тако наше горе лист у чаршију, спровешће своје реформе и забранити окупљања хуманитарног и забавног карактера и онда, када се прашина слегне, поделити летке и рећи заокружите број тај и тај.

Nove slike.

Mišljenja sam da bih mogao baš lepo da slikam kada bih vežbao svaki dan i kada bi mi neko pokazao tehnike. Ovako, poneka slika s vremena na vreme donese mi uživanje, ponekad i veliko nerviranje što ne mogu da uspem u onome što želim, i uglavnom se na te dve stvari svodi moja, ne mogu da kažem nekvalitetna, lepa ali nedorečena, umetnost slikanja. 

Ovo su moje dve nove slike, koje od skoro ukrašavaju zapadni zid moje dnevne sobe. 

Obe su slikane pastelnim bojama, koje mnogo volim, i znam da se sa njima mogu uraditi fenomenalni radovi. Ja sam negde na 8% umesnosti slikanja ovom tehnikom.

Slika levo predstavlja mene u Rimu, na jednoj od predivnih velelepnih terasa u centru grada. Slika desno predstavlja crnca, i nasao sam je u "Nacionalnoj geografiji", te sam odatle gledao i slikao.