Januarski snimateljski pokusaj.

Da, da da, mozda je mnogo neozbiljniji i nekvalitetniji od "Delije momka", ali kada od opreme imate samo jedan telefon, i scene smisljate i snimate u hodu, bolje ne moze. A snimanje sa "Matorim" je jednostavno neprocenjivo.

Pocinje Australian Open!

Za svoju zainteresovanost za tenis i ogroman skok procenta vremena koje provodim gledajuci ga u poslednje tri godine, mogu da zahvalim Novaku i kladionici. Desavalo se da sanjam zelenu lopticu kako leti sa kraja na kraj terena, u prvim snovima negde oko 9 ujutru za vreme Australian opena. Ovogodisnje veliko prvenstvo Australije bice mozda i najjace do sada jer se iz godine u godinu pojavljuju sve kvalitetniji mladi teniseri sposobni za iznenadjenja.

Srbija ce ove godine u glavnom zrebu imati 5 takmicara, Novaka, Jelenu, Anu, Vesnu i Bojanu, s tim da se Bozoljac i Lajovic jos uvek bore za mesto kroz kvalifikacije. Necemo gledati Janka zbog povrede, i Troickog zbog svima poznate "Drakonske" suspenzije ITF-a zbog odbijanja doping testa.

Sto se tice zreba, Novak je prosao fenomenalno i ocekuje se da bi sve do finala trebao da ima lak posao pa otud i ne cudi sto je kvota na njegovo podizanje pehara u Melburnu 1.8. On ce se u prvom kolu, prvi put do sada, sastati sa Lukasom Lackom.

Ovaj Slovak je isto godiste kao i Novak :P RIMA! Ali nije do sada u karijeri zabelezio neki rezultat vredan pomena, ima 57-82 skor pobeda i poraza i najbolji plasman mu je 44 mesto na ATP listi, 14. januara prosle godine. On zaista ne bi trebao da predstavlja opasnost ni za jedan set a kamoli za mec od tri komada. 

U drugom kolu, Novaku ce na megdan bolji iz duela Leandro Mayer - Albert Montanes. To su dva tenisera koje na kladionici stalno treba izbegavati. Imam neki utisak da se ovaj Mayer tenisom bavi turisticki, ima malo talenta i voli da putuje. Montanes je dobar igrac, ali iskljucivo na sljaci, tako da je nezahvalno i prognozirati ko ce pobediti ovde, ali kucu sa okucnicom ako stavite na Novaka u drugom kolu, dobili biste verovatno jos metar kvadratni placa u slucaju njegove pobede pa vi vidite koliki je on ovde favorit. 

U trecem kolu sastace se sa grupom od sledeca cetiri igraca:

To su Tursunov, Russel, Baghdatis i Istomin. Moja prognoza je da ce to biti bolji iz duela Tursunov - Istomin, a da ce to biti Tursunov. Ipak je on najkvalitetniji od ove cetvorice u ovom trenutku. A to ce biti onda laksi posao za Novaka nego prva dva kola. 

Dakle, kvota da novak dodje do cetvrtog kola, uplatiti mozete kod mene, je 1.0001! :)

Ono cega se Novak i njegov trener za sada najvise pribojavaju, i sto ce predstavljati prvu ozbiljniju prepreku do trona, Novaka ceka u cetvrtom kolu. To je, ako se ne razvali uoci Australian opena ili jednostavno odluci da su kurve prece od ozbiljnijeg takmicenja ove godine, Ernest Gulbis, multimilijarder iz Letonije.

On je jedan od mojih omiljenih tenisera. Zovu ga "Veciti talenat" zbog toga sto i dalje nije uspeo da sav potencijal pretvori u top 5 koliko zaista moze, ali luda glava mu to ne dozvoljava. Verovatno takodje i cinjenica da mu je otac jedan od najbogatijih Letonaca. U svakom slucaju, on je zaista sposoban da svakom teniseru na ovom svetu pruzi kvalitetan otpor, pa ce predstavljati ozbiljnu prepreku Novaku.  

Ako se i kod drugih "favorita" sve bude odvijalo po planu, Novak bi u cetvrtfinalu trebalo da ukrsti koplja sa Vavrinkom, a u polufinalu sa Fererom ili Berdihom. Iskreno sam misljenja da ce mu duel sa Gulbisom biti najtezi od svih potencijalnih do finala, ali uzimajuci u obzir cinjenicu da je to Novak Djokovic, kvota od 1.8 je izuzetno realna i za ocekivati je da ce lagano uci u finale.

Takodje, super stvar je i to sto Nadal ima izuzetno tezak zreb, sto su svi teski protivnici sa njegove strane, i do finala ce doci mnogo trnovitijom stazom nego Novak, mada je moj favorit za ulazak u finale Federer, cija me kvota za osvajanje turnira koja je 19!!! izuzetno privlaci.

Kada sam na pocetku spomenuo sve veci broj mladih kvalitetnih tenisera, mislio sam na Jiry Veselog, Aljaz Bedenea, a najvise HERBERTA! koji se kroz kvalifikacije bori do mesta, a onda ce biti iznenadjenje! Videcete!

Ima fenomenalan servis i sjajnu igru u polju. On je buducnost svetskog tenisa! 

Kod zena situacija je malo drugacija. Znate, tu se pita Serena Williams, na koju je kvota 1.66 da osvoji, pa je onda svako dodatno objasnjavanje nepotrebno. Imam utisak da se njene protivnice pre izlaska na teren toliko isprepadaju da posle i da imaju kvalitet ne mogu da ga upotrebe kad je preko puta mreze cudoviste. 

Na nase devojke kvote su: Jelena Jankovic 101, Ana Ivanovic 151, Bojana Jovanovski 751 i Vesna Dolonc 2001. Najvise nade polazem u Anu, ali videcemo.

Naravno, ne mogu da izostavim Lauru Robson, moju omiljenu, od koje ove godine ocekujem i neko Grand Slam polufinale!

Dakle, od utorka u 01:00 u noc, pa narednih dve nedelje, sanja se zelena loptica. Srecno!

A new begining!

Godinama već pokušavam da svoj blog učinim konstantnim. Nadam se da će 2014. biti godina u kojoj ću to i ostvariti. Danas sam bogatiji za tri godine u odnosu na moje prve blog početke. 

Врхом кашичице

„Обриј се, ружно ти стоји та брада. Имаш лепо лице, не буди луд“, рекли су онда када сам већ решио да обрастем у шибљу и паучини и не дозволим никоме да допре ближе.
Растанци ми никада нису пријали, ваљда зато чувам све што ме на нешто подсећа. Све карте, рачуне, цедуље и предмете који су оставили ситне, голим оком неуочљиве квржице по мом телу оног тренутка када су за мене срасли.
Пуно је похабане хартије још остало испод мог кревета, али пуно сам и спалио или дао некоме  да то учини уместо мене када је било најтеже.Сваки пут сам плакао, природно, јер сам увек осећао да је најтеже растати се од онога кога волиш без обзира на све-од себе.
Ова брада је толико пута већ била на њеним грудима и пошумљавала голети између та два пропланка да ни сам не знам који разлог да слажем себи пре него је уклоним. Када је мрачно, гледала би за мене и додирима читала тај Брајев код.
Свеже обријан, али не и голобрад чекам градски превоз до оближње мензе. Испред мене се нашао човек са ногавицом заврнутом до испод левог колена и подеротином изнад десног.
„Добар дан, да ли могу да Вас питам нешто? Да ли бисте имали да ми дате нешто новца да купим да једем нешто? Ако ми не верујете, купите ми Ви нешто.
Добар дан, да ли могу да Вас питам нешто? Да ли бисте имали нешто новца...“ понављао је, надајући се некоме ко дели шаком и капом.
„Па зашто ћутите? Зар се данас људи плаше разговора, зар се плаше и да ме погледају? Ја нећу да вам украдем, само желим да знам да ли да питам неког другог или не. И ја сам човек!“, правдао се, док је у мојој глави непрестано одзвањало-нешто, нешто.
„Како да се надам милости, кад ни разумевање не могу да испросим?“, и том реченицом заврши своје излагање.
. Упитни погледи се сјатише на лицу оног човека са заврнутом ногавицом, као да претходног минута није ни газио насупрот тела попадалих стабала главнога града. Парови гунђаше, самци ћуташе, а деца румених лица упираше прстом.
У студентској мензи се већ формирао ред, у њему су парови, самци и деца. Парови гунђаше, самци ћуташе, а размажена деца румених лица упираше прстом у тањире пуне хране-јао не, поново пасуљ за ручак!
Кретали смо се полако, као по дасци, обазирући се притом око себе, не би ли угледали неко познато лице у мору марљивих, лењих, прождрљивих, стидљивих, упорних... Живих. Тада сам угледао њену сестру, видела је и она мене. Речено ми је да њен Парис више то није, иако је на њеном лицу исијавало супротно. Уместо непреспаваних ноћи у њеним очима, тамо не беше ничега. Уз широк осмех наслонила је шољу и налила топлу, густу чорбу са кнедлама.
Помислио сам како ће се и она, као и њена сестра овде, већ следећег дана када више не будем њен херој, смејати и јако ми је засметало. Када би барем патила дан дуже од мене, било би сасвим довољно.
„Извините, могу ли да добијем нешто друго, пире-кромпир или грашак?“
Немо је дохватила варјачу пуну пасуља и треснула је о тањир, притом ме погледавши. Нестрпљиви иза мене су ћутке негодовали даље задржавање реда зарад једног тањира непасуља, дај шта даш. Окренуо сам се и рекао: „Ја нисам просјак, ја сам ово платио и хоћу да бирам!“ Нико ни реч да пусти. Ред ћути, варјача такође и у том тренутку остављам послужавник и одлазим. „Како да се надам милости, кад ни разумевање не могу да испросим“, помислих пролазећи поред парова, самаца и руменообразника који упираше прстом у мом правцу.
Од тог дана се храним у другој мензи. Скоро ништа се није променило, свиће на истоку, смркава се на западу, ја сам још увек њен херој, зврцају црквена звона... Али схватам да иако под Сунцем нисмо сви једнаки, на Сунцу јесмо.

Хладан туш

Постоје људи који размишљају, људи који не размишљају и људи који не размишљају о томе што говоре.
„Данас не може поштено да се живи и зато ћу, чим ми се укаже прилика, да крадем. Зашто би 'они' били паметнији од мене.“
 Дакле, да резимирамо: рођен си, као и ја, у доба најгоре кризе, хиперинфлације, санкција и ко зна чега још невидљивог и неопипљивог и сада си у тренутку у којем ти је навршених двадесет година. Управо се враћаш са шалтера одакле си подигао крваво стечени динар багеристе површинског копа. Враћаш се у колима која ти нису пала са неба пред кућу, већ си издвојио једну годину детињства, најраније младости и ускочио у први канал у којем је било места.
Да те питам сад као друг, ма као пријатељ, као неко са ким си похађао први разред основне школе, као неко ко се потрудио да га запамтиш, расекавши ти лице клиском на рекреативној настави на једној од стрмих падина Таре, те сада већ давне '99, као неко уз кога си трчао натраг кући сваки пут када би се над градом огласиле сирене за ваздушну опасност - неколико десетина хиљада динара не задовољава твој апетит?
Човече, ти ме нервираш. Тераш ме да размишљам, а то је, да ти објасним, веома заморно, поготову са оваквим поетско-боемским начином живота. Тераш ме да размишљам што си ти толико паметнији од мене. Не постоји цифра толико примамљива, која би ме ставила у исти кош са људима укаљане части и навела ме да радим ствари којима доказујем да нисам ништа бољи, нити другачији од њих. Не постоји цифра толико сочна, за коју бих могао прекопати места на којима су до скоро биле наше и куће наших пријатеља, као и куће пријатеља наших пријатеља. Места на којима су се одиграле тужне, срећне и оне мало мање тужне и срећне ствари. Први осмех, прва изговорена реч, први корак, први кец из математике, прва петица, први пољубац! И одједанпут, у тренутку говора ми постаје јасно да ја нисам онај за ког сам себе сматрао, да нисам оно што сам мислио да јесам, да нисам од оних других људи, који не размишљају. Тада ми је било јасно да сам, као и он, један од оних који не размишљају о ономе што говоре.
Ма наравно да бих радио све од горе наведеног, наравно да бих се латио свега што сам замерао другим људима, јер такав смо народ и тако ће нам бити докле год будемо могли да окривљујемо друге за своју немоћ да се одупремо.
Кроз историју су се јављали људи, властела, Срби под Османском влашћу који су мухамединцима замерали и хареме и то што су били „лаки на сечиву“, да би касније исти ти људи, властела, испољили црте својих тлачитеља.
Тада сам се сетио својих родитеља и запитао се како би они именовали то што ја не умем, јер сам човек од једне књиге: као преживљавање, живот или иживљавање?

Рођен лош

Цане каже да је могао да буде добар син, али не зна сад шта би с тим. Уместо тога, рођен је лош да би рекао, бејби, дај ми још.

Био сам сумњичав и распитао се по крају какав сам то ја. Рекли су да нисам лош, јер немам на кога лош да будем.

У предвечерњим сатима сам на радију чуо ову култну песму култне групе култних деведесетих и запитао се да ли верујем Цану или мислим својом главом? 

Можда би у неку руку било боље када би на овај свет долазили генетски предодређени лоши људи. Макар би се знало шта ти ко мисли и жели пред спавање. Пре него су моја и многе генерације пре и после ње угледале светлост дана, много се зла, кажу,  посејало овим просторима, а и шире.

  Мајка каже да сам добар, девојка се слаже са мајком, а ја ни са једном ни са другом. 

Постоје лоше васпитани, односно неваспитани и погрешно васпитани. Васпитани не постоје.

Смешно је како људи могу да помисле да бити добар значи бити васпитан.

Не треба ми нико да ме научи како треба уступити место старијима у превозу, јер се сам организам буни и негодује када види слабо, оронуло тело како  се попут листа покушава одржати на грани у току олује. Ја сам препознао тренутак и знам шта треба учинити, што говори о мојој и доброти других људи око мене који су у себи водили исти монолог, али не устајем, као ни било ко други, што сведочи о општем погрешном васпитању. Зашто бих ја устао једној баби, која је живела много боље у тренутку када је и сама имала година колико ја сада, кад она није марила за последице које ће такав стил живота имати на њену и децу других људи, као и децу деце њене вољене деце? Задуженост по глави становника је у овом тренутку је близу 900 евра, подсећају нас путем медија.

Онај ко устане баби у аутобусу није васпитан и нико ме неће убедити у то, јер ће се тај исти окренути око себе, не би ли видео којим очима га сада путници гледају и да ли се слажу или се слажу са поступком. Лажне фаце фарисејске, уз коментар пиша ми се усраћу се.

Преко дана су ми откључана врата, јер се не плашим за свој живот, а у току ноћи закључана, јер се плашим за свој крваво стечени капитал. Све су ратове Срби добили, а сва примирја изгубили и ништа се битније неће променити у скорије време ни са жутима, ни са плавима, ни са црвенима, ако их још има. Нема васпитаних људи и нико ме у то неће убедити.

Сићи ће тако наше горе лист у чаршију, спровешће своје реформе и забранити окупљања хуманитарног и забавног карактера и онда, када се прашина слегне, поделити летке и рећи заокружите број тај и тај.

Nove slike.

Mišljenja sam da bih mogao baš lepo da slikam kada bih vežbao svaki dan i kada bi mi neko pokazao tehnike. Ovako, poneka slika s vremena na vreme donese mi uživanje, ponekad i veliko nerviranje što ne mogu da uspem u onome što želim, i uglavnom se na te dve stvari svodi moja, ne mogu da kažem nekvalitetna, lepa ali nedorečena, umetnost slikanja. 

Ovo su moje dve nove slike, koje od skoro ukrašavaju zapadni zid moje dnevne sobe. 

Obe su slikane pastelnim bojama, koje mnogo volim, i znam da se sa njima mogu uraditi fenomenalni radovi. Ja sam negde na 8% umesnosti slikanja ovom tehnikom.

Slika levo predstavlja mene u Rimu, na jednoj od predivnih velelepnih terasa u centru grada. Slika desno predstavlja crnca, i nasao sam je u "Nacionalnoj geografiji", te sam odatle gledao i slikao.