Zasto nas nema?

Nikako ne mogu da se pomirim sa jednom cinjenicom vezanom za "Bagru". Ne verujem da postoji iko ko se nasih navijackih prica ne seca sa osmehom i nekom makar minimalnom setom zbog toga sto se toga samo seca. A opet, vec godinu dana ne mozemo da se skupimo i navijamo kao nekad. Zasto?

Sta se to dogodilo u medjuvremenu? Odrasli smo i postalo nam je glupo? Pa setimo se Picija, Zika, Sicmana, Lujica, Dzopija i ostalih kojima godine ni za jednu tekmu nisu predstavljale problem. Setimo se svih onih koji su izostajali sa predavanja, placali vozne karte i sutradan se vracali samo da bi osetili na tih sat i cetrdeset pet minuta ono sto je svaki deo ove grupe osecao, tu veliku moc malog mesta i malog kluba u kolu sa velikanima iz prestonice i drugih delova Srbije. Niko nikada nije bio obavezan da dodje i navija, ali posle svega zaista boli nemogucnost ponovnog organizovanja, a jos vise to sto nekog velikog uzroka za to nema, izuzev letargicnosti u kojoj se nalazimo, ispijanja kafa u Bozovicu i Soniju, pracenja tiketa i igranja igrica, sa izuzetkom onih koji zaista nisu u mogucnosti jer su daleko, ili onih koji moraju da rade, ali od 100 ljudi koji su nekada navijali barem 40 u trenutku utakmice fakticki ne radi nista. A samo 20 i kusur ljudi je jednom prilikom odrzalo cas navijanja u Cacku, ali kako stvari stoje, to ce na duzi vremenski period ostati u perfektu. 

Prateci navijacku scenu u Srbiji ( mada mi nikada nismo niti cemo biti huligani), vidimo "velike" navijacke grupe iz velikih gradova kako sa 15 clanova navijaju. To nam ne dozvoljava da ova nasa grupa nestane, i nikada nece nestati, ali nestala je euforija, nestao je onaj fenomenalni osecaj da ima jos malo do utakmice, nestalo je sve sto smo vise od godinu dana gradili. 

U subotu je utakmica sa Napretkom iz Krusevca, najvaznija i moguce i presudna u borbi za prvu ligu. Pokusacemo da se skupimo. Verovatno nam ponovo nece uspeti. Ali jednom hoce, i onda moramo biti jos jaci, moramo pobediti letargicnost. Do tada,

Ima jedan klub <3!